Pojam mentalne higijene je relativno noviji, pojavljuje se u 20. veku, međutim poslednjih deceniju do dve uzima zamah i uzimajući u obzir tempo života i pritisak koji ljudi kao jedinke doživaljavaju na svoju psihu i emotivno stanje preko je potreban u praktičnoj primeni svakodnevice.
Mentalna higijena je nešto slično kao i higijena tela, međutim odnosi se na našu psihu, emotivnu stabilnost kao i opšte blagostanje. Na isti način kao što se brinemo o svom telu tako što vežbamo, pazimo na svoju ishranu, biramo produkte koji ne sadrže određene supstance itd. Isto tako i naša psiha treba neku vrstu brige kako bi održala ravnotežu, kako bi se sprečili što blaži, što teži mentalni poremećaji. Mentalna higijena je nešto što bi nam dobro došlo kako bi bili zadovoljniji sobom, kako bi se osećali barem malo više u ravnoteži sa samima sobom i kako bi poboljšali kvalitet sopstvenog života.
Dobro mentalno zdravlje nam pomaže da učimo, da usvajamo nove veštine, da se smejemo, da se borimo sa poteškoćama i između ostalog da budemo produktivni. Značaj mentalne higijene se ogleda u tome da u današnjem vremenu sve veći broj ljudi pati od različitih mentalnih poremećaja i poteškoća u kojima vode anksioznost i depresija. Statistika nam kaže da jedna na sedam osoba mladih ljudi 10-19 godina pati od nekog oblika mentalnih poremećaja. Ove brojke ne treba zanemariti jer je samoubistvo četvrti vodeći uzrok smrti širom sveta u starosnoj grupi od 15 do 29 godina.
Mentalna higijena je nešto što počinje od pojedinca i svako kao pojedinac treba da brine o svom zdravlju sa više različitih aspekata. Danas psiholozi i psihoterapeuti se zalažu da osnaže i ohrabre pojedince da potraže pomoć ukoliko im je potrebna, da se oslobode stigme i da naprave prvi korak ka brizi o samima sebi.
Mentalna higijena podržava usvajanje različitih navika i koraka u svakodnevnici koje mogu pomoći pojedincima da se relaksiraju i da usvoje navike kao rutinu.
- Vodite računa o svom samopoštovanju i naučite da verujete
Da bismo uživali u dobroj mentalnoj higijeni, važno je da prihvatimo sebe onakvima kakvi jesmo. Takođe kako je važno da verujemo u sebe tako je važno da verujemo i u druge oko sebe.
- Upravljajte svojim emocijama i naučite samokontrolu
U ovom slučaju ne radi se o blokiranju naših osećanja ili dopuštanju da nas preuzmu, radi se o tome da znamo koja osećanja osećamo, kako da ih tumačimo i i kako da regulišemo njihov intenzitet. Ovo je bitno iz razloga što na ovaj način učimo kako da reagujemo u datoj prilici na ispravan način.
- Upravljajte očekivanjima i postavite konkretne ciljeve
Održavanje motivacije i istrajnost je od suštinskog značaja da prevaziđemo sebe, zbog čega moramo postaviti ostvarive ciljeve kako ne bismo postali obeshrabreni. Ne moramo da napustimo svoje snove, ali moramo da upravljamo očekivanjima i realnošću. Svi mi nekada želimo nerealne stvari i postavljamo sebi nerealne ciljeve, ali potrebno je razgraničiti realnost od nerealnosti jer ako postavimo ciljeve koje ne možemo niada da ispunimo ulazimo u spiralu samorazočarenja kako u sebe tako i u naše okruženje.
- Razmišljajte pozitivno i budite u potrazi za negativnim emocijama
Uobičajeno je da nas nekada muče strahovi i sumnje, ali je potrebno da im se suprostavimo i da ih ograničimo kroz pozitivno razmišljanje i kroz okretanje ka pozitivnim stranama događaja koji nam se dešavaju. Naučite da se opustite i nosite sa nedaćama
Stres je veoma korisna prirodna telesna reakcija za suočavanje sa nepovoljnim situacijama. Ali to može biti veoma štetno po zdravlje kada se stvari slegnu i moramo naučiti da se isključimo jer ako reagujemo negativno i preobimno na svaku stresnu situaciju koja nas zadesi nema potrebe da se govori o posledicama.
- Nahranite svoj društveni život i pronađite podršku u drugima
Kao ljudska bića mi smo društveni po prirodi i moramo da komuniciramo sa drugima da se zabavimo i delimo svoje brige, emocije, mišljenja.
- Redovno vežbajte
Kao krajnje je redovna fizička aktivnost. Pomaže nam da fizički ostanemo zdravi, a raščišćava um, podstiče lučenje različitih nivoa hormona, može da nas relaksira. Ono što moram napomenuti je da je bitno naći i vreme za odmor nakon napornih fizičkih aktivnosti.
Kao krajnja poruka odražavanja mentalne higijene je da mi kao pojedinci možemo mnogo da učinimo za sebe, ali isto tako je razumljivo da u brzom vremenu današnjice mnogi od nas nemaju vremena za sami sebe iz niza opravdanih razloga. Mnogima od nas treba pomoć ali od stigme, stida i sramote ne smemo da je potražimo.
Razbijmo stigmu!
Marija Stošić, dipl. psiholog
Dečiji integrativni psihoterapeut
Оставите одговор