Nasilje nad decom i zapostavljanje dece se definiše kao: Bilo koje ponašanje roditelja i staratelja koje rezultira smrću, fizičkom ili emotivnom povredom, seksualnim uznemiravanjem ili seksualnom eksploatacijom ili stavljanje deteta u rizik od ozbiljne povrede.
Zapostavljanje i nasilje nad decom može da se desi u bilo kojoj porodici bez obzira na finansijsko stanje, religiju, kulturu, okruženje. Postoji niz različitih rizičnih faktora koji mogu da doprinesu tome da dete doživi nasilje. Faktori koji se smatraju rizičnim ne moraju biti sigurni pokazatelji da će dete koje odrasta u određenoj sredini i uz date faktore da doživi nasilje.
Faktori rizika koji se odnose na roditelje/staratelje:
– Roditelj/staratelj koji ima nisko samopouzdanje, smanjenu samokontrolu, depresiju, anksioznost ili antisocijalno ponašanje
– Roditelj/staratelj koji je sam doživeo nasilje u svom detinjstvu i koji je potom iz svog iskustva naučio da je nasilničko ponašanje u redu
– Roditelj/staratelj koji je zavisnik od psihoaktivnih supstanci, alkohola koji zbog svoje zavisnosti ne može na pravi način da se brine o detetu i ne može da stavi potrebe deteta na prvo mesto
– Roditelj/staratelj koji nije upoznat sa razvojem dece, koji ima nerealna očekivanja ili neadekvatne metode discipline dece.
Faktori rizika koji se odnose na porodicu
– Deca koja žive sa jednim roditeljem/starateljem . sa manjkom podrške od sredine i sa manjim brojem osoba koje čine njegov sistem potpore
– Deca koja su svedoci nasilja između partnera
– Stresni životni događaji (npr. Gubitak posla, nekretnine) koji mogu negativno da utiču na disfunkcionalnost porodice
Karakteristike dece kao rizični faktor:
– Bebe i novorođenčad su u riziku zato što su mali, u potpunosti zavisni od roditelja/staratelja čija frustracija može da ih preplavi, dok su tinejdžeru u većem riziku od seksualnog nasilja
– Deca koja imaju problem sa agresivnim ponašanjem, deficitom pažnje, “teškim” temperamentom
– Deca koja imaju smetnje u razvoju bilo kognitivne ili fizičke. Do ovoga dolazi iz razloga što je briga o deci sa smetnjama u razvoju stresna i preplavljujuca i izazov za roditelje/staratelje koji često izlaz u svojoj frustraciji vide u fizičkom nasilju ili zapostavljanju dečijih potreba.
Neki od rizičnih faktora koji mogu povećati mogućnost da se neki vid nasilja desi su takođe i život u sredini koja nije bezbedna, siromaštvo.
Deca koja su zapostavljena ili dožive nasilje svet i okolinu doživljavaju kao nestabilno, zastrašujuće i opasno mesto. Ovaj subjektivni doživljaj sveta može da snizi dečiju sliku o vrednosti njih samih i njihovu sposobnost da se adaptiraju uslovima okoline dok odrastaju. Zatvaranje očiju na ove probleme može da doprinese mnogim problemima u odrasloj dobi kao što su: zavisnost od supstanci, kućno nasilje, prečesto menjanje seksualnih partnera (što nosi izloženost seksualno prenosivim bolestima i širenju istih), suicidalnim mislima kao i pokušajima samoubistva.
Podignimo svest o nasilju, o različitim vrstama nasilja kao i njegovim posledicama. Učenjem o nasilju, o situacijama u kojima se dešava, kako se može sprečiti, čak i kako se sam počinilac nasilja može uz samokontrolu sprečiti da isto izvrši, pomažemo deci da odrastaju u srećnijem detinjstvu i u odrasle bez trauma i posledica od preživljenog nasilja.
13. XII 2024.
Marija Stošić, dipl. psiholog
Dečiji integrativni psihoterapeut