“ NEZGODE JEDNE SAMICE. — DOK JE TUŽILJA TEŠKO TERETI ONA SE BRANI LEKARSKIM UVERENjEM.  —

Objavljeno u listu „Pravda“ 28. 12. 1932.

Život samica u prestonici ne izleda baš tako ružičast. Jedna devojka, student prava, činovnik Ministarstva finansnja, kći skromnih roditelja iz Zaječara, došla je na optuženičku klupu. Zove se Tomanija Stojković. Lepa crnka, elegantna i mirna. Drži se pred sudom vrlo mirno i otmeno. A delo za koje se optužuje teško je.

U NOĆI KADA LIPE CVETAJU

Tužbu je podnela g-đa Kosara Živanović. Tuži g-cu Stojković da joj Je zavem muža sa knme odvoJeno živi već deset meseci. Pored osgalog, u tužbi su navedeni sastanci g-đice Stojković sa g. Vladimirom Žnvanovićem, suprugom privatne tužilje. Još od 1930 godine datira pozvanstvo. Upoznala se na Sokolskom sletu te godine. Stanovala je kod njih. Posle je došlo ono što tužba sadrži. G. Ži- vanović se zaljubio u ovu lepu studentkinju i domaće ognjište se ugasilo. Naročito se pominje maj ove godine. Najlepši mesec u godini. Kad lipe cvetaju n mnrišu rascvetale ruže po vrtovima. Mesec kada se otvaraju srca, kada ljubav u rasplamtelim grudima gospodari. U tom mesecu, koji zabeleži najviše samoubistava, tvrdi g-đa Kosara Živanović da je njen muž sedeo, kod „Sabljle dimiskije“ sa g-com Tomanijom Stojković. To Je bio, izgleda. njihov poslednji sastanak. A žena je jurila muža. Videla ga je u Karađorćovoj ulici kako ide pod ruku s njome. Dolazio je na meze kod „Crvenog petla“, išao je u stan svojoj prijateljicn, u samački stan jedne studentkinje. Uhvatila ga je u kući broj 66 u Dalmatnnskoj ulici jedne večeri prošle goline oko Svetog Nikole, pa je saznala da je i okrivljena odlazila k njemu u Veliko Orašje, pošto se g. Živanović tamo nalazn sada sa službom. Eto, sve ovo sadrži tužba. A studentkinja Toianija Stojković lekarskim uverenjem dokazuje svoju devičnost.

„JA SAM NEVINA“

Sudio je sudija g. Marinković sa zapisničarem g. Dimitrijevićem. Privatnu tužbu zastupao je advokat g. Živko Živković. Okrivljena je bila bez branioca. Pošto joj je sudija g. Marinković pročitao tužbu, koju }e g.đa Živanović podnela 8 oktobra. pita je: — Osećate li se »krivom?

— Ne. odgovara g-ca Stojković. — Nevina sam. Ovo su sve intrige. Od kako sam se posvađala sa jednom Jevrejkom počele su da se pronose ovakve vesti o meni. Sa g. Živanovićem nisam ništa imala. Samo neprijatnosti od tog poznanstva. Stanovala sam kod njih.  A posle me je i ministar uzeo po jednoj pretpostavci na odgovor. Morala sam da operem sebe uverenjem o devičnosti.

— Kod „Crvenog Petla“ jeste li bili sa g. Živanovićem?

— Ja sam se hranila i on mi je jedne večeri prišao. Poznavala sam ga.  Dali su mi oni i pomoć nekada od 200 dinara, koju su mi posle preko Ministarstva tražili. Glas  g-ce Stojković je plačan,

 — Jeste li šetali sa g. Živanovićem?

— Nikada sama. Jedino kada me je pratlo do kancelarnje.

— Da li ste mu učinili posetu u Velikom Orašju? pita okrivljenu advokat g. Žnvković.

— Ne. Ja sam bila u Saraorcima kod g-đe Vere Radulović, čiji otac drži tamo kavanu.

— A kakav je to račun kod „Merkura“ koji vam je dao g. Živanović kao poklon.

— Nikakav. –  odgovara okriivljena odlučno.

— Jeste li skoro bili zajedno s njim?

— Nisam.

— Ja sam vas video na uglu kod „Moskve“. gospođice, kaže joj advokat g. Živković. Pošto je odgovorila da nije tražila stan zajedno sa g. Živanovićem i izjavila da je časna devojka, prešlo se na ispitivanje svedoka.

 „JURILA SAM JE DA JE BIJEM“

Kao prvi svedok saslušana )e g-đa Kosara Živanović. Ona nije ružna žena. Kći je g. Milutina Radetića, učitelja u penziji. Stanuje u Kralja Aleksandra ulici 37. Ona priča sve što je i u tužbi navedeno:

— Nedaleko od Pristaništa videla sam ih ispod ruke. Išli su za Zemun, Pančevo, Novi Sad.

— Nije istina! kaže g-ca Stojkovnć.

— Istina je, Jurila sam vas da vas bijem. Onda u Dalmatinskoj ulici 66. Tada vam je kupio kaput i šešir na Slaviji.

G-ća Živanović obraća se sudiji:

— Opomenula sam je. Kaže: „Šta ću ti! Volim ga, voli me“.

Kao drugi svedok saslušan« je g. Mitar Tomanić, student. On izjzvljuje da je čuo kako g-ica Stojković živi u intimnim odnosima sa g. Živanovićem. Viđao sam ih često da se sastaju. Naročito ispred „Ruskog Cara“. Dolazili su i u restoran kod „Crvenog petla“ Njegov prijatelj g. Srboljub Vasić rekao mi je da je dolazila u Veliko OrašJe g. Živanoviću.

G. Slavko Smiljanić. NastoJnik kuće u Dalmatinskoj bb, video je jedne večeri g-dina Živanovića u dvorištu. Soba g-đice Stojković bila je zatvorena i ugašeno osvetljenje….

– Tog dana ja nisam bila u Beogradu, kaže okrivljena.

– Posle je opet dolazio, nastavlja svedok.

G-đa Milica Tomić, kod koje je okrivljena stanovala ne tereti je, ali izjavljuje da je došla sa g. Živanovićem da traži stan i da ga je predstavila kao roćaka.

G-đa Radmila Popović je dala sličan iskaz.

Njene reči: „Ima opasne oči“ izazivaju smeh u lvorani. Samo se g-đa Živanović ne smeje.

G. Vladimir Živanović

— Šta znate još da kažete?

— Stanovala je s njom i g-ca Jelena Protić, činovnica.

— A je li još ko u dolazio?

— Dolazili su neki ljudi, ali ona kaže da su joj rođaci. Jedan postariji čovek je i prenoćio.

— To je bio moj teča, kaže okrivljena.

Advokat g. Živko Živković je predložio da se pretres prekine i saslušaju još neki svedoci, ali je sud ovaj predlog odbio.

Odlaganje je tražila i g-ica Stojković, da bi uverenje o svojoj devičnosti mogla da pokaže sudu.

Kako je delo zastarelo, pa i da postoji, postupak je obustavljen i predmet će biti stavljen u arhivu. Lepa studentkinja otišla je na svoju redovnu dužnost.