1. Tribina na temu femicida je prva tribina koju je organizovalo naše udruženje.

Na ovu temu, kao što može na skoro svaku, je veoma zanimljivo i ilustrativno govorio, psihijatar, dr Vladimir Jekić. Slušaoci nisu bili samo pasivna publika, već su aktivno učestvovali pitajući i komentarišući.

Temu femicida je dr Jekić razložio kroz vrste femicida, načine na koji se dešava, svetsku geografsku statistiku i profile ličnosti koji mogu biti potencijalna opasnost da učine femicid. Naglasio je i šta bi bilo “narandžasto svetlo” za devojke i žene koje bi trebalo da napuste partnersku zajednicu, ukoliko bi prepoznale ove obrasce koje partner ponavlja.

Na žalost, dok smo mi razgovarali o ovoj temi, ubijena je još jedna žena u Srbiji, u selu Repincu kod Vladičinog Hana. Ubijena je hladnim oružjem, a osumnjičeni je suprug.

Ima li kraja femicidu? Možda je to pravo pitanje o kojem bi trebalo govoriti. Svesni smo da je za to potrebno mnogo, mnogo vremena, ali bar možemo utrti stazu kojom će mlađi hodati.

Možete pročitati više o ovoj tribini na linku ispod.

https://www.glaspodrinja.rs/aktuelno/39158/u-sabackom-kultrunom-centru-odrzana-tribina-o-femicidu

2. Tema druge po redu tribine bila je “Trauma i sva njena lica – od prevencije do tretmana”.

Svako, verovatno ima svoju definiciju i doživljaj traume. Trauma može da bude u raznim segmentima naših života. Imali smo priliku da čujemo kako je naš biološki odgovor na traumu vrlo sličan. Takođe, slušali smo kako je moguće taj odgovor, koji nas često remeti u svakodnevnom životu, lečiti. Za sada toliko, ostalo će nam govoriti Predrag Petrović, psiholog i psihoterapeut, osnivač i vlasnik Psihološkog savetovališta – Centar za promene “Portas”, Beograd.

Trauma se “useli” u naša tela, i živi tu kao stanar bez stanarskog prava, dobro se krijući, da je često nismo ni svesni.

Svi mi imamo te “stanare”, neki se sami izbore sa takvim iskustvima razvijajući rezilijentnost (otpornost), a neki se, opet pitaju zašto se osećaju loše, a da ne znaju uzrok. A, uzrok postoji!

Kako trauma koju nismo dobro procesuirali napravi vezu između naše psihe i tela, i još mnogo objašnjenja vezanih za traumu, na sinoćnjoj tribini “Trauma i sva njena lica – od prevencije do tretmana”, divno i slikovito je izložio psiholog i psihoterapeut Predrag Petrović

Bilo nam je zadovoljstvo slušati te, a čast što si prihvatio naš poziv

Možete pročitati više o ovoj tribini na linku ispod.

https://www.glaspodrinja.rs/aktuelno/39341/odrzana-tribina-trauma-i-sva-njena-lica

3. Gde stanuje dobrota? Treća tribina gde je naš gost predavač govorio zašto je dobroti teže od zla.

Do sada smo sa našim gostima razgovarali na temu femicida, nasilja i traume, a ovoga puta sastali smo se, da sa našim gostom Prim. dr Zoranom Katićem, razgovaramo o nešto drugačijoj, a značajnoj temi – o dobru u ljudima.
Kako ćemo se bez dobra ikada suočiti sa zlom? Šta je polazna tačka u borbi protiv svog naslja kojim smo iscrpljeni?
Dobrota i odgovornost koje moramo mobilisati. Dobrota se može ostvariti samo činjenjem, a zlo i činjenjem i nečinjenjem.

Prim. dr Zoran S. Katić je na ovoj tribini ilustrativno i kreativno, njemu svojstveno vešto ispreplitao slojeve ovako široke teme.

Možete pročitati kratak razgovor novinara Glasa Podrinja sa Prim. dr Zoranom S. Katićem, na linku ispod.

https://www.glaspodrinja.rs/aktuelno/40065/odrzana-tribina-gde-stanuje-dobrota-

4. NARCIZAM I PSIHOPATIJA

Četvrta tribina je govorila o najlešče pominjanim poremećajima ličnosti. Poremećaj ličnosti definiše se kao hronična neprilagođenost u svakodnevnom životu prema sebi i okolini. Reč je o specifičnom životnom stilu osobe i njenom odnosu prema sebi i drugima. O, možda najčešće pominjanim poremećajima ličnosti govorila su dva sjajna šabačka psihijatra, dr Biljana Pavlović i dr Zoran Jovanović. Upoznali smo stilove narcisoidnog i antisocijalnog poremećaja ličnosti.

Šta smo shvatili i naučili na TRIBINI NARCIZAM I PSIHOPATIJA u organizaciji našeg udruženja?

Krenuću iz narcističke pozicije! Ja sam naučila da govorim na mikrofon, moram još uvežbavati

Shvatili smo/ste da imamo divne znalce iz oblasti psihijatrije koji su uspeli da ogromne oblasti suštinski rezimiraju i napune salu Kulturnog centra.

Naučili smo/ste da prepoznamo crvene zastavice ako se nađemo u emotivnom ili profesionalnom odnosu sa ova dva poremećaja ličnosti.

Naučili smo/ste da ako nismo prepoznali te crvene zastavice, i upleli smo se u odnos sa ljudima koji imaju ovaj poremećaj ličnosti, kako funkcioniše mehanizam u kojem se postaje njihova žrtva.

Naučili smo da razumemo žrtve ovakvog nasilja, ne da ih osuđujemo.

Naučili smo/ste da skidamo stigmu odlaska kod psihijatra koji nam/vam mogu pomoći.

Naučili smo da je put isceljenja dug, da je samospoznaja bolna, ali se isplati i da postoji rešenje za probleme.

Da je timski rad, bitan i da je divan kada sarađujete sa posvećenim empatičnim profesionalcima.

Da je volonterizam plemenit i neophodan u podizanju svesti o nasilju. Hvala volonteru, Žarku Saviću koji je snimao celu tribinu. Oni koji nisu mogli da prisustvuju imaju priliku da je gledaju na preko našeg sajta na youtube kanalu.

Shvatili smo da se Šabac budi, a nećemo mu dozvoliti da se uspava i da ćemo zajedno biti u borbi protiv svih oblika nasilja.

Olga Perić u ime udruženja

Možete pročitati i tekst iz lokalnog lista “Glas Podrinja na linku ispod.

https://www.glaspodrinja.rs/aktuelno/40656/odrzana-izvanredna-tribina-narcizam-i-psihopatija.

5. Peta po redu tribina na temu “Seksualni delikti i kazne” rezultirala je pozivanjem sudije krivičnog odeljenja Višeg suda u Šapcu – Marije Ivanović da gostuje bar na još jednoj tribini.

Seksualni delikti su ozbiljan problem koji često ostaje neprepoznat ili nedovoljno istražen, ali i nejasan široj javnosti.
Ova tribina je od izuzetnog značaja da bismo se bolje upoznali sa ovom temom, informisali o važećim zakonima i kaznama, razumeli sa čime se suočavaju sudski organi, kao i okrivljeni, a posebno oštećeni.
Pozvali smo građane da pridruže ovoj važnoj tribini kako bismo zajedno zakoračili u proces razumevanja pravnih aspekata ovih krivičnih dela – da “načnemo” ovu, na žalost ogromnu oblast.
Želimo da jačamo zajednicu kroz informisanje i solidarnost! Tako kasnije, možemo doprineti prevenciji ili pružanju podrške žrtvama.

Ovako je najavljena gošća ove tribine:

Bila je supruga kralja Vukašina. Bila je i majka kralja Marka, odnosno Kraljevića Marka.

Bila je to majka Jevrosima – ideal etičnosti i plemenitosti.

Da li je Majka Jevrosima u istorijskoj stvarnosti zaista postojala ili je ona isključivo plod beskrajne mašte nama danas nepoznatih pesmotvoraca? To nije predmet večerašnje tribine, ali su uvod u predstavljanje naše gošće, njene mudre i plemenite reči iz antologijske narodne epske pesme „Uroš i Mrnjavčevići“.

„Nemoj sine govoriti krivo,

ni po babu ni po stričevima,

već po pravdi Boga istinoga.”

Taj ustaljeni izraz nastao je u narodnoj pesmi, a onda je prešao u svakodnevni govor, pa se i danas kod nas često upotrebljava. Kad neko, recimo, hoće da naglasi kako treba postupati ili suditi nepristrasno, pravedno, objektivno, onda će kazati ni po babu ni po stričevima.

Iako poslednjih godina, pa i decenija mnogi kritikuju naš sudski sistem, ja moram naglasiti da u njemu još uvek postoji mnogo časnih ljudi koji profesionalno obavljaju svoj posao.

Večeras je sa nama Marija Ivanović, sudija krivičnog odeljenja Višeg suda u Šapcu, koja sudi NI PO BABI NI PO STRIČEVIMA!

Marija, hvala ti što si večeras gost ove tribine i što ćeš nam dati odgovore na ovu temu.

Olga Perić

6. POSEBAN TRETMAN je bio naziv šeste po redu tribine u organizaciji našeg udruženja

Zašto okolina na majke sa decom sa teškoćama u razvoju, često reaguje kao da su kužne?
Možda je potrebno staviti ih u karantin gde zaslužuju “POSEBAN TRETMAN”, daleko od ostatka sveta, A, ako im se i dozvoli izlazak u spoljašnju sredinu, zaštiti ostatak sveta, tako što bi i majkama i deci stavili KUTIJE PREKO GLAVA – da ljudima van karantina ne bude neprijatno.
Ljudi se često plaše onoga što je drugačije ili što se razlikuje od njih samih. Deca sa teškoćama u razvoju mogu izazvati nelagodu kod nekih ljudi zbog njihovih specifičnih potreba ili ponašanja koje može biti neuobičajeno.
Neznanje i strah vodi stigmatizaciji, marginalizaciji te diskriminaciji.
Zapitate li se nekada šta doživljavaju, sa kojim se izazovima sreću i kako se osećaju majke čija deca nisu kao većina?
O tome kako marginalizacija i diskriminacija majki dece sa smetnjama u razvoju može biti duboko emotivan i socijalni izazov, govoriće naša draga Ana Vučinić.
Važno je pružiti podršku i podsticati svest o njihovim iskustvima.

7. Projekcija filma “Novo je da sam bila zlostavljana”.

Ovu tribinu je zapravo činila projekcija dokumentarnog filma “Novo je da sam bila zlostavljana” iz 2010. godine. Režija Milutin Petrović.

Ovo je prvi film u Srbiji, zasnovan na istinitim svedočenjima žena koje su seksualno zlostavljane u detinjstvu i o tome odvažno javno progovorile. Nastao je u produkciji Incest trauma centra, uz učešće poznate glumice Mirjane Karanović i dela njene tadašnje studentske klase.
Iskustva seksualnog zlostavljanja u detinjstvu su preneta kroz formu kojom su svi identiteti žena zaštićeni.
Na žalost, nije poznat široj javnosti, te doprinosu vidljivosti tog rasprostranjenog problema u društvu.
Jedna od osnivača našeg udruženja je žena koja je uzela učešće u ovom filmu. Interno, ovo zovemo NJENIM FILMOM.

8. HRANA I ANKSIOZNOST kao tema osme tribine

Anksioznost je čest problem koji utiče na mnoge ljude širom sveta. Životni stilovi, uključujući ishranu mogu imati bitnu ulogu u tome kako se osećamo mentalno i emocionalno. Ovo predavanje istražuje kako hrana koju jedemo može uticati na anksioznost ali i na samo mentalno zdravlje.
Dobrodošli ste, da zajedno učestvujemo u diskusiji na ovu temu.
Naravno, udruženje Centar Nanna koje se bavi pre svega, žrtvama nasilja, reći će nešto o vezi između nasilja i hrane.

HRANA, ANKSIOZNOST, MILICA IVANOVIĆ I CENTAR NANNA

Ljudi često posežu za različitim mehanizmima suočavanja sa stresom i anksioznošću, a za mnoge to može uključivati posezanje za određenom hranom ili pićem kao izvorom utehe ili distrakcije.

Drugi mogu pronaći olakšanje kroz fizičku aktivnost poput šetnje ili trčanja.

Zaista zavisi mnogo od toga šta najbolje funkcioniše za svakog pojedinca i šta im je najkorisnije u upravljanju njihovim stresom i anksioznošću.

O tome koja hrana može dovesti do stresa i anksioznosti, ako je uzimamo previše ili premalo, pričala nam je mlada i sjajna nutricionistkinja Milica Ivanović, na tribini u organizaciji udruženja Centar Nanna.

Hvala našoj publici.

---

---

9. (SAMO)PODRŠKA NAKON GUBITKA

“Posle svega što se dogodilo, šta da kažem kad se vidimo? Šta da kažem ožalošćenima? Ko je uopšte sve ožalošćen? Da im dam neki savet? Da moraju da budu jaki? Da će proći s vremenom? Koliko vremena je ok da prođe? A šta ako neko zaplače? Da skrenem s teme? U koju temu da skrenem? Možda da ipak samo ćutim. Koliko dugo? Šta ako tišina potraje, pa bude još neprijatnije? Samo da nekoga ne povredim još više.. Jaoj, samo da ne zaplačem I JA pred njima!”

Nema osobe koja tokom života ne izgubi nekoga ili nešto važno. Različitih gubitaka je mnogo, ali prepoznatih i adekvatno uvaženih – mnogo manje. Nakon što doživimo gubitak, potreban nam je odgovarajući sistem podrške. Ovim predavanjem možda možeš da podržiš sebe ako se nosiš sa nečim bolnim i dobiješ informacije o tome kako da budeš podrška i drugima koji žaluju nakon svojih gubitaka.
Čekamo vas! Dobrodošli ste!

IZMEĐU OSTALOG NA OVOM ISCRPNOM PREDAVANJU NAUČILI SMO SE ZBOG ČEGA MOŽEMO TUGOVATI

Možete tugovati zbog:

• Smrti člana porodice, prijatelja, partnera ili kućnog ljubimca.

• Kraja vašeg braka ili prijateljstva.

• Odlaska iz vašeg doma, komšiluka ili zajednice.

• Kraja vašeg posla ili karijere.

• Gubitka finansijske stabilnosti.

• Gubitka vašeg zdravlja.

• Kraja vaše mladosti.

• Nemogućnosti da imate decu.

• Gubitka života koji ste imali pre invaliditeta ili bolesti.

• Vašeg sopstvenog gubitka života dok se pripremate za smrt.

Još je mnogo razloga za tugovanje. Važno je pripremiti se, procesuirati gubitak, završiti možda neke nezavršene planove, kako bismo mogli okončati ovaj proces u budućnosti.

Divno je saznanje da imaš ovako pametnog, posvećenog, empatičnog i temeljnog, mnogo mlađeg kolegu. Ima on još kvaliteta, ali nećemo da ih dodajemo da se ne uobrazi.

---

10. ZAŠTO NEMA VELIKIH HIRURŠKINJA?

I OSTALA FEMINISTIČKA PITANJA

VEČERAŠNJA TRIBINA NA KOJOJ JE GOST PREDAVAČ BILA DR JELENA ĐENADIĆ, SPECIJALISTA OPŠTE HIRURGIJE JE BILA VEOMA POSEĆENA – NA SKORO 52 CELZIJUSA, BILO JE PRISUTNO 52 OSOBE. DA SU DOŠLI SVI KOJI SU ŽELELI, ALI SU BILI SPREČENI, BILO BI I STAJANJA.

JELENI HVALA ZA OVO VEOMA KONCIZNO PREDAVANJE KOJE JE OBUHVATILO NE SAMO PITANJE KOJE JE NOSILO NASLOV, NEGO MNOGA DRUGA I VEOMA VAŽNA ZA POLOŽAJ ŽENA.

NADAM SE, KAO I SVI IZ CENTRA NANNA, DA ĆE BITI VIŠE “JELENA”, SPREMNIH DA DOPRINESU RADU NAŠEG UDRUŽENJA.

Dr Đenadić je pomenula neke od najpoznatijih Šapčanki, za koje je rekla da su imale jednu privilegiju pored gomile prepreka – da ih školuju bogati očevi i porodice u prestižnim školama koje su bile malo dostupne tadašnjim ženama i osvrnula se na mnoge nevidljive žene koje takvu privilegiju nemaju, i pored, verovatno mnogih kvaliteta, talenata i sposobnosti, i žive u stereotipno patrijarahalno određenom obrascu.

I, kao izvranredna završnica i poruka sjajne dr Jelene Đenadić, odgovor zašto je feminizam potreban više nego ikad.