Ja mislim da tu i jeste nesreća – što bez njih ne možemo, a sa njima nije lako! A onda se desi da bez jednog čoveka ne mogu po dve – tri žene. Ima takvih muškaraca koji zalude po nekoliko žena… I sad vidite: neki muškarci ne mogu da dođu ni do jedne žene, a ima nekih koji se luksuziraju sa po nekoliko žena. A to nije pošteno, ni od tih muškaraca, a još manje od takvih žena!

Jer ako jednog muškarca deli po pet žena – to onda na svaku ženu dođe samo po jedna petina! A ja mislim da se ženama više isplati da imaju jednog celog muškarca, makar i malo goreg, nego da se otimaju za jednu petinu ili jednu šestinu nekog mangupa i, da izvinete, barabe. Žene bi mogle da budu srećne, samo kad bi htele. Ali one neće! Žene samo traže što veću nesreću! Nađe čoveka, pa ostavi čoveka i juri mangupa!

Nekako i nađe svoju sreću, ali joj bude dosadno da bude srećna, pa juri i traži nesreću.

Takve smo mi! Mi i nađemo čoveka koji bi se, recimo, ubio zbog nas, al’ nama to nije interesantno. Mi tražimo nekog tipa zbog koga bi mi mogle da se ubijemo!

I šta se onda žalimo? Nemamo nikakvog prava da se žalimo!

Iz knjige „Ženski razgovori“, Duška Radovića