DEMISTIFIKACIJA Dr Biljane Pavlović kroz tribinu koja bi se umesto “Narcizam i psihopatija”, mogla zvati “Ima li stolica viška?”
Tekstovi vezani za tribinu održanu 27. XII 2023.
Lepota osobe ne treba da se stavlja u suprotnost s njenom inteligencijom, iako to često radimo. Mada se o inteligenciji i ne samo o ovoj osobini neke osobe može zaključiti i iz njenog izgleda, često zanemarimo unutrašnjost, bogatstvo duha i neke druge divne osobine. Moje lično mišljenje je da kod dr Biljane Pavlović ljudi primećuju prvo njenu spoljašnju lepotu, doteranost (a uvek je doterana i pored mnogih obaveza), a duboku inteligenciju, široko znanje, taktičnost i duhovitost, njeni najbliži, prijatelji i pacijenti. Drago mi je da je sinoćna tribina mnogima koji je nisu poznavali otkrila, upavo njenu unutrašnju lepotu, neizmerno znanje i sposobnost da dinamično i slikovito priča te zainteresuje publiku.
Hvala dr Biljani Pavlović koja je i prijatelj udruženja i pruža besplatne psihoterapijske seanse za žrtve nasilja.
Olga Perić
TRIBINA, NARCIZAM, AND PSIHOPATIJA Dr Zoran Jovanović
Moram naglasiti da se normalni narcizam odnosi na dobro integrisan osećaj sopstva koji je uglavnom usmeren ka opštem dobru. To je zdrav osećaj ponosa u sebe i u postignuća.
Pošto ga moje kolege i prijatelji, čini mi se, nemaju u “količini” kakvu mislim da bi trebalo, onda sam se našla pozvanom da nešto o tome napišem.
Možda će zvučati da preterujem, ali svi koji poznaju i dr Biljanu i dr Zorana Jovanovića, znaće da sam navela samo osnovno – potku.
Ovaj tekst je posvećen dr Hausu, kako ga prozvah zbog neverovatnog znanja (apstrahovala sam deo narcisoidnog, pa i psihopatskog dela ličnosti lika iz čuvene TV serije).
Nekada se na poslu pitamo gde mu stane sve ono znanje, ne samo iz medicine (izgovara termine koje ne možemo ni da ponovimo, osim uz preplitanje jezika), nego iz raznih oblasti.
Kompleksan, odličan dijagnostičar, ne samo u oblasti psihijatrije, posvećen, pažljiv, brižan i empatičan, nije sujetan (retkost u ovoj profesiji), Specifičnog smisla za humor.
Pored svih tih toplih ljudskih osobina, “zapade” mu da priča o psihopatiji, no to naravno za njega nije problem. Perfekcionista, uvek misli da može bolje i ne libi se da kaže ko zna više od njega.
Jedan od retkih muškaraca koji obožava kupovinu.
Zoran i ja smo proletos proveli zajedno 10 dana u Londonu, u društvu dve važne nam osobe, a kod zajedničke prijateljice Biljane Brise koja nam je pružila nezaboravno gošćenje i ulepšala naše živote, trudeći se da nam ispuni svaku želju i pokaže i informiše nas što više o ovom fascinantnom gradu.
Od nas četvoro, zavitlavali smo se da smo Zoran i ja KULTURNI DEO EKIPE, pa smo na neka mesta išli bez ove druge “nekulturne” polovine. Znači sami, ili sa Biljanom.
Tako smo ispunili svoju želju da odemo u muzej Sigmunda Frojda, a i u muzej “Kraljice Viktorije i Alberta”.
Zbog toga ću uz ovaj post staviti dve od “milion” fotografija made in England.
Živ nam i srećan bio Zorane Jovanoviću, ćeraćemo se mi sa još tribina
Olga Perić
KONTROLA HRANE kao oblik nasilja
Na tribini na kojoj se govorilo o vezi hrane i anksioznosti, pričali smo i o jednom od ekstremno sadističkih i perfidnih oblika zlostavljanja.
Kada pričamo o vezi nasilja i hrane, moramo pomenuti finansijsko, odnosno ekonomsko nasilje gde žena koja mu je izložena obično mora da pravda svaki utrošeni dinar ili dobija samo „džeparac“ za koji mora da moli i često se taj iznos s vremenom smanjuje. Sprečavanjem da se zaposli, nasilnik drži ženu u podređenom i zavisnom položaju. Samim tim se smanjuje i mogućnost da kupi i najneophodnije od hrane.
Međutim, postoji KONTROLA HRANE hrane kao oblik prinudne kontrole koja je često nevidljiva, neprimećena i potencijalno opasna po život i kombinovana je sa drugim oblicima nasilja.
Tada zlostavljanje uključuje prisilno gladovanje i dovede do neuhranjenosti, pa i stanja kada je ugrožen život.
Za neke žrtve nasilja u porodici, njihovi nasilnici su odlučili da iskoriste hranu kao način da uspostave moć i kontrolu. Partner koji zlostavlja može ograničiti ono što njegov partner jede.
Ovo su navodi iz priča dveju žena koje su bile izložene posebnom obliku zlostavljanja, a to je KONTROLA HRANE:
„Ako nije želeo da jede ono što pravim, zahtevao bi da odem da mu donesem nešto drugo“.
Rekao bi da će paziti na jelo koje kuvam, a onda je dozvoljavao da to izgori dok mene nema, tako da… ja i moja deca ne bismo imali ništa.
Drugi put bi davao hranu izdvojenu za našu decu svojim psima ili je vadio iz frižidera da bi se pokvarila.
Svaki put kada bi poželeo kafu ili nešto za jelo, naterao bi me da odustanem od svega što radim da mu to napravim, čak da me spreči da se kupam, ili bi me probudio u sred noći da napravim njemu ono što je želeo.
Ono što je doneo kući, nije bilo dovoljno da nahrani nas dvoje, ćerku i psa. Međutim, mogao je da priušti „tatinu hranu“. Za sebe je kupovao stvari poput pice i kolačića i jeo bi ih preda mnom i našom ćerkom.
Spala sam sa 57 na 42 kg. Prestala sam da varim hranu. Morala sam da nosim višeslojne pantalone jer mi najmanja veličina nije pristajala.
Rekao je, pošto ionako ne mogu da svarim hranu, zašto se žalim?
Imala sam promene na koži – osip, modrice, gubila sam kosu.
Kada sam stigla u bolnicu, imala sam 34kg.
Sprečio je da tražim zdravstvenu zaštitu i naterao me je da promenim lekara sa namerom da sakrije obrazac zlostavljanja odgovornih iza mojih simptoma.
Želim da ljudi shvate da kada neko prođe kroz ovo, ponekad može potrajati dugo da ponovo sebi daju ‘dozvolu’ da uživaju u stvarima kao što su hrana i lečenje.”
“Novo je da sam bila zlostavljana”
Ovo je dokumentarno-igrani film “, prvi film u Srbiji zasnovan na istinitim svedočenjima žena koje su preživele seksualno nasilje u detinjstvu i obraćale se službi “Incest trauma centra” za psihološku pomoć.
Režirao ga je Milutin Petrović, a glume Mirjana Karanović i njena tadašnja studentska glumačka klasa.
Ostvarenje je zasnovano je na svedočenjima osam stvarnih žena.
„Novo je da sam bila zlostavljana“ šalje snažnu poruku o problemu seksualnog zlostavljanja dece, njegovoj dinamici i tragovima, ali i o oporavku.
Horor žanr je onaj koji privlači mnogo ljudi, a ovo je zaista realan horor film koji bi trebalo da bude naš podsetnik za neokretanje glave ako na nešto slično posumnjamo, pogotovo ako budemo svedoci nasilja.
Ne zaboravimo da kroz ovakva iskustva prolaze deca, ali i odrasli, na žalost, češće nego što mislimo i da se ova jeziva iskustva dešavaju u našoj blizini.
Film sam odgledala više puta. Nekada sam uspevala odjednom, nekada mi mučnina koju je izazivao nije dozvoljavala da to uradim u kontinuitetu, čak i pored mog, na nesreću, prilično bogatog iskustva u ovoj oblasti kao sudskog veštaka.
Napisala sam tekst koji predstavlja moj doživljaj filma.
Ovaj film sam pokušala da doživim kao muzičku kompoziciju.
Postoji legenda o nastanku molskih lestvica, a kaže da je jednom bio jedan C-dur, veseo i raspevan kako samo dur može da bude. Družio se sa kompozitorima, stvarao nove melodije, ali se umorio od silne razigranosti, te je poželeo da sa nekim deli radost komponovanja. Želeo je nekoga ko će smiriti razigranost njegovih melodija, dopuniti ih dubokom osećajnošću. Hteo je da ima sličnog, a ipak drugačijeg prijatelja.
Posle dužeg razmišljanja, dosetio se da od šestog stupnja svoje lestvice stvori novu, koja će imati iste tonove, ali drugačiji raspored razmaka između njih. I, tako nastada a-mol lestvica, ista po tonovima, ali sasvim različitog zvuka. Ona je stvarala nežne i setne melodije.
Ostale durske lestvice, videvši to, odlučiše da slede primer C-dura, te od svog šestog stupnja svaka lestvica stvori sebi paralelu – prirodni mol, a svaki mol se dalje razgranavao.
Kaže legenda da i dan danas ljudi kada se sretnu govore: „Tako slični, a tako različiti“.
Ispovesti koje ćemo čuti su kao i durovi i molovi, tako slične, a tako različite. Svaka priča i sve zajedno su kao kontrapunkt, a to je umetnost kombinovanja nezavisnih melodija u harmoničnu celinu.
Ove hrabre devojke prođoše kroz razne durske i molske lestvice i nađoše se u kontrapunktu. Pokazaše smenu različitih emocionalnih stanja – očaja, užasa, tuge, straha, krivice, bespomoćnosti, napuštenosti i izneverenosti, ali istovremeno i olakšanja i sposobnosti da iz vedrijeg ugla gledaju na sopstveno jezivo iskustvo.
Ja sam poruku filma čula u Fis duru, tonovima koji znače trijumf nad teškoćama, uzdah olakšanja, odjek duše koja se žestoko borila i konačno pobedila.
Olga Perić
PITANJE ČUVENOG PSIHIJATRA IRVINA JALOMA- POSTAVLJENO NA DEVETOJ TRIBINI KOJA JE GOVORILA O (SAMO) PODRŠCI NAKON GUBITKA
KOJI JE VAŠ ODGOVOR?
Podaci koji mnogo govore, a koji su predočeni na večerašnjoj tribini, a odnose se na “neprivilegovane” žene i Romkinje.
