Centar Nanna kao organizacija želi da oformi grupu podrške za zainteresovane onkološke pacijente iz Šapca i okoline.
BOLEST (NAROČITO ONKOLOŠKA) KAO NASILJE PRIRODE. ZAŠTO MENI?
Radim u bolnici, te svako jutro viđam, uglavnom žene, koje sede na klupama blizu onkološke ambulante. Neke ispred šaltera, držeći u rukama gomilu medicinske dokumentacije. Na glavama turbani, marame, perike. Neke imaju kosu. Ili je porasla ili nisu imale hemioterapiju. Ima tu i muškaraca, možda su pratnja, a možda pacijenti. Atmosfera, dostojanstveno-sablasna, bar je ja tako doživljavam, projektujući prirodno, svoje strahove.
Ne može proći dan da se ne piše o nasilju nad ženama, u raznim oblicima u kojima se ovaj fenomen javlja. Dodajem, da svakako može biti ispoljeno i prema muškarcima.
Nekako sam uvek doživljavala bolest kao nasilje prirode, pogotovo onu koju nazivamo neizlečivom ili teško izlečivom, onu za koju ljudi obično kažu “ONO”, “ONO SA TRI SLOVA” i slično.
U svom poslu kao psiholog, srećem mnoge onkološke pacijente, ali samo u okviru obrade za izlazak pred invalidsku komisiju i pokušaja ostvarivanja prava na invalidsku penziju.
Iz razgovora sa njima saznajem da ceo proces lečenja ide nekako mehanički, automatizovano i usmeren je samo na onkološko lečenje, pogotovo u Beogradu. Nema razgovora sa psihologom ili psihijatrom, nema davanja oduška niti deljenja tog ogromnog tereta koje nose sa sobom. Sem toga, nisu svi onkolozi obučeni niti prirodno talentovani za obavljanje tih teških razgovora sa svojim pacijentima.
Šabačka bolnica ima dve divne lekarke koje leče onkološke pacijente, i koliko god se o njima divno izjašnjavaju, jasno je da dva lekara na žalost, ne mogu popuniti taj deo koji mnogima fali.
Zbog toga, Centar Nanna kao organizacija želi da oformi grupu podrške za zainteresovane onkološke pacijente Šapca i okoline.
Olga Perić, psiholog Centra Nanna koja vodi grupe podrške